petak, 27. juli 2012., 16:49

Da je Bodler svirao disko…

Miloš Trifunović

Thank You Baudelaire su se pojavili nekako iznenadno na domaćoj muzičkoj sceni, odsvirali koncert kao predgrupa Nežnom Daliboru u KST-u i objavili svoje prvo izdanje, EP "Racing Raindrops". Bend čije ime je lakše izgovoriti nego zapisati (usled čega ćemo ga zvati samo Bodler) postavlja visoke standarde u produkciji za bend koji je tek na početku, a njihov stil jasno daje do znanja da postoji namera da se uklope u aktuelne svetske indie rock trendove. I zaista, kao što je sve češće slučaj u domaćoj indie produkciji, ako sudimo samo po zvuku, Bodler može biti bend iz bilo kog kraja sveta, pa čak i anglosaksonskog govornog područija.

Najpre zato što je vokal na engleskom, što može zgroziti jezičke puritance, ali već bi trebalo da svima bude očigledno da jezik na kome bend peva ne treba da bude prepreka slušanju muzike bez predrasuda. Bendovi se odlučuju za pevanje na engleskom iz raznih pobuda ali ovde je izgleda dominantan motiv razumljivost i prijemčivost i za ljude sa one strane domaće granice. Plesni indie zvuk sa new wavish uplivima deluje kao produkt koji bi danas bio imao prođu svuda kao nešto i dalje aktuelno i široko prihvaćeno. Setimo se samo makedonskih Bernays Propaganda kojima je ovakav zvuk takođe blizak i koji su se kao retko koji bend probili izvan granica matične republike pa i ex-Yu prostora. U svakom slučaju, new wave nikad nije zaista umro, a rivajvl talas još nije prošao, iako se polako stišava.

Najpre, kao plesno usmeren bend, Bodler ima dominantnu ritam sekciju, pulsirajućeg basa i bubnja koji pokušava da mutira u ritam mašinu. Gitara, iako je minimalistička, ponavljajuća, i seckanih i isprekidanih fraza, sasvim je u skadu sa orijentacijom benda. Međutim, potencijalnu Bodlerovu sirovost narušava prikriveni pop senzibilitet koji se ističe naročito u refrenima, a vođen je najviše ženskim vokalom. Sve to začinjavaju povremeno sa ukusom odabrani zvuci klavijatura koji stvaraju romantično tmurnu atmosferu, zatim su tu i zanimljivi aranžmani koji uključuju saksofon i pametno upotrebljeno pljeskanje rukama.

U četiri pesme koliko ima ovo izdanje Bodler se predstavlja kao bend koji ima jasan cilj i pravac i ispunjava ga hirurški onoliko precizno koliko je precizna i ritam sekcija koja predstavlja kičmu zvuka. Međutim, teško je odoleti utisku da upravo zbog toga muzika na ovom izdanju zvuči artificijelno, da je zarad željene zvučne slike ugušena svaka spontanost pa samim tim i energija. Iako engleski ne mora da bude prepreka, deluje kao da u ovom slučaju može biti pošto je teško povezati se sadržajem pesama, smisla koji mnogi neće biti kadri ili zainteresovani da otkriju. U energičnoj pesmi kao što je In The Groove, stvari kao da dolaze na mesto sa bluz vokalnom linijom koja poziva „get funky“ što možda govori da je bendu bolje da pređe u još plesnije party vode. Drugde, kao u pesmi koja otvara album, Brief Moments, i koja deluje kao noseća stvar celog izdanja, ambicija da se bude i plesan, i žestok, i new wave, i pop, bend kao da se sapliće o vlastitu ambiciju kombinujući sastojke već previše poznate, bez neke vlastite interpretacije. Ako ćemo da poredimo muzički dva slična benda, u odnosu na Bernays Propaganda Bodleru nedostaje malo više karaktera, nešto po čemu bi se lakše mogao identifikovati na odveć bogatoj svetskoj sceni koja im je konačni cilj.

Kišobran, organizacija koja se osim DJ-ingom bavim raznim oblicima umetnosti, od sada nastupa kao izdavač pošto se pojavljuju kao izdavači ovog besplatnog EP-a. Biće interesantno posmatrati da li ovo izdanje predstavlja vrstu zvuka koji će oni kao izdavači zastupati i dalje, a koji se lako uklapa u DJ večeri koje organizuju, što bi verovatno pomoglo promociji istih. Što se Bodlera tiče, možda je godinu dana postojanja za bend malo da bi se formirao vlastiti identitet, čak i kada se dobro zna čemu se stremi.