petak, 24. avgust 2012., 18:07

(samostalno izdanje, 2012) 

Šta možeš kad si mlad, a osećaš da nemaš s kim i nemaš kud?

Miloš Trifunović

Prošlo je već pet godina od kompilacije Jutro će promeniti sve koja je predstavila mlade/nove nade domaće scene sa namerom da se istoj da sveža infuzija i povrati ponešto od slave ranijih dana, bez sumnje osamdesetih kao (izvikanog) zlatnog doba, opšteg mesta koje svima služi za poređenje sa sadašnjošću. Kompilacija kao i nešto kasnije Popboksov projekat Nova srpska scena iznedrili su nekoliko bendova od kojih je jedan bio i Endorfin.

I dok su drugi uspešno širili svoju publiku i preko granica i imali medijsku prisutnost, objavljivali albume, Endorfin kao da je odjednom nestao (kao i dobar deo drugih bendova sa komplicaije). Sporadični koncerti, odsustvo aktivnosti i na kraju – vest o prestanku rada i objavljivanju zvučne zaostavštine benda. Nažalost, nakon godina rada bend nije dobio odgovarajući studijski album, jer su pesme na ovom izdanju uglavnom živi snimci sa proba ili iz kuće i demo zapisi.

Zapravo je reč je o dva albuma od kojih je prvi Džank „glavno“ izdanje, best of, dok drugi nazvan Skank sadrži bonus pesme. U ucenjivačkoj dilerskoj logici, uzmeš Džank ali dobijaš pride i Skank da bi se vratio po još. Da stvari budu komplikovanije postoji i treće izdanje koje je izašlo malo kasnije - Šank, sa još opskurnijim snimcima.

Tinejdžerski nezreli, beznadežno iskreni, poluneuki na nonšalantno cool način ali puni energije i želje, početničkog žara - tako bi se mogli sumirati utisci o bendu nakon preslušavanja Džanka. Od pesama, kako produkcijski tako i autorski se izdvajaju dobre znane pesme 10.000 izvinjenja i Devojke vole loše momke. Ali tu su i Mlad, ljut i jak, himnična i mračno poletna, psihodelična Ljubav, poskočica Ro Pavr. Jednostavne melodije i rifovi, prilično pravolinijski rok zvuk krasi dobar deo izdanja, a zvuk u mnogome podseća na prve pank grupe kako po odsustvu tehničkog umeća tako i po stilu. Dakle, bez komplikovanih aranžmana i egzibicija na instrumentima, dok gitare često ne zvuče skroz naštimovano, a bend ne baš usvirano sve do granice haotičnosti. Ali izgleda da je inspiracija ono što se računa.

Primećuju se kantautorske tendencije pevača Vladana Makimovića u dve pesme koje uključuju samo bluzičnu akustičnu gitaru i glas, dok Skank donosi još više takvih pesama, pa se može govoriti i o rascepu benda na onaj garažni električni deo i ovaj kantautorski, kućni lo-fi deo. Loše za konzistentnost izdanja, ali možda je reč o tome da pesme nisu stigle da budu odsvirane u punom aranžmanu.

Poetika Endorfina je tipično mladalačka, između ljubavi, potrazi za stimulansima, bavljenjem samim sobom i mestom u svetu i potrazi za autentičnošću, izbegavajući da se njima bave previše intelektualno. Ponekad su tu i neka otrcana poetska mesta, suviše staromodna ali predstavljena bez ironije. Mada, i zvuk je okrenut prošlosti pa se, eto, uklapa, iako svi znamo da ne vole baš sve devojke loše momke. Mada ko zna kakva je današnja mladež. Ali treba biti dovoljno iskren i govoriti o životu sa mamom u pesmi, i to još pevati glasom koji ne deluje toliko sigurno, kao neko ko inače nije pevao pre osnivanja benda. Da, stihovi su često bez ikakve ritmike, ali bez obzira na ponekad opštu raštimovanost sve to nekako funkcioniše i prija na slušanje.

Početak albuma začudo pati od nešto slabijih pesama, ali od sredine se održava određeni nivo kvaliteta koji ne pada do kraja. Drugo izdanje, Skank, takođe sadrži par dobrih pesama pa zato čudi što nije došlo do rokade kako bi Džank, kao glavno izdanje, dobio na kvalitetu. Treba spomenuti i treće izdanje, Šank koje sadrži zanimljive eksperimente, čak i jednu elektro numeru, što dodatno upotpunjava sliku o bendu i pokazuje sve njegove zanimljive strane. Na tim snimcima bend zvuči nekako opuštenije i kao da se dobro zabavlja.

Album jeste solidan i ima dobre vrhunce, ali teško da je prijemčiv za širu upotrebu, osim nekoliko ispeglanijih pesama koje su se davno već izvrtele na radiju ili drugde. Stoga ovo izdanje ima dokumentarnu vrednost kao svedočanstvo o prvim koracima i posustajanju, što je priča koju su ponovili i mnogi drugi bendovi u trajanju od jednog albuma, a mogli su više. Ali nekako i priliči da tehnički nesavršen bend dobije isto tako izdanje – slika o njemu je tako potpuno konzistentna. Tako i drugi mladi mogu da ih uzmu za primer i nastave smelo i bez kompleksa.