utorak, 11. septembar 2012., 16:15

Novosadski bend dreDDup nastupiće 15. septembra na Warrior's Dance festivalu na Kalemegdanu, 21. septembra izlazi njihov novi, peti po redu studijski album pod nazivom "Nautilus", prvi singl sa albuma već se može čuti i videti na Youtube-u, a sve to je povod da nam sagovornik bude njihov frontmen - Mihajlo Obrenov miKKa.

Danijela Jakobi

Kažu da ste jedini industrial bend kod nas - da li je to tačno?

Da, industrial jeste nekada bio naš matični žanr ali smo nekako vremenom prigrlili i auditivna rešenja ostalih žanrova i napravili potpuni krosover. Tako da se ne može reći da smo trenutno u industrial vodama ali mogu reći da smo jedini živi industrial rock crossover u Srbiji - još uvek. Bilo je mnogih zanimljivih bendova kod nas koji su krenuli pa nestali a danas postoji mnoštvo industrial metal i industrial rock projekata koji su nažalost ostali u rangu internet postojanja. dreDDup je još uvek ugrožena vrsta Srbije.

Ipak, čini se da su bendovi tog žanra iz regiona i inostranstva dosta povezani?

Jesu. Ovaj pravac je bio popularan i prodrmao je mainstream vode sredinom devedesetih, dok je izvorni industrial nažalost ostao u domenu muzike za performanse i uzak krug ljudi. Industrial i industrial rock u Evropi slabo je rasprostranjen kroz medije i nekako su podzemni hodnici putanja kojom se kreću. Ne računam dakle one šminkerske i mtv-wannabe fegulaste izrode koji iskrivljuju žanr kao ni one laptop projekte koji zavrću strujna kola i projektuju snimke konc logora u cilju retro šokiranja. Bendovi, koji i dalje neguju pravi idejno underground a estetski obojen umetnički izraz, opstaju sve ove godine držeći se zajedno - zahvaljujući naravno zajedničkim koncertnim aktivnostima i projektima. Pravi underground uvek nađe put kroz podzemne vode, a zapravo je podzemna voda i dalje lekovitijeg ukusa za telo nego ona posuta hlorom zar ne? Hlor utiče loše na inteligenciju i rasuđivanje. 

Vaš novi album najavljen je za 21. septembar - šta će nam doneti ovo izdanje, ima li promena u odnosu na ranije dreDDup albume?

21. septembra izlazi naš peti album. Doneće 13 potpuno novih kompozicija koje su otišle korak dalje u tminu distorzije i poremećenost ljudskog uma - nečega što dreDDup proučava i neguje već godinama. Nove pesme će publici pokazati i jedan novi izraz kao i novi put kojim je bend krenuo. Ovo je po mom mišljenju do sada nešto najbolje što smo uradili, a naravno uvek je važno premašiti kvalitet prethodnih spomenika vremena. Tako je ovde produkcija otišla dalje, sama ideja ima jasan stav a bend nije odustao od svog demonsko elektronskog sazvučja. Promena u zvuku ima, ali ipak koloritno ne odstupamo od onog izvornog zvuka repetitivnih formi, barbarian english vokala i energetski nabijenog ritma - po čemu sve smo inače i poznati. Ovo je do sada najkraći album, traje svega 62 minuta, što je za dreDDup veoma kratko. Duže su noge od one dobre komšinice iz susedne zgrade. Tekstovi opet govore o mračnosti unutrašnje spoznaje a opet ih možete čitati i sa potpuno animalnog stanovišta. U ovom albumu svako može uživati - i zver i lepotica.

Zašto "Nautilus"? Ima li to veze sa Žil Vernom i kapetanom Nemom?

Naravno! Nautilus je najstarija okeanska školjka koja nije evoluirala već 500.000 godina, što je neverovatan podatak! Kako je 2012. stigla i okarakterisana je kao gomila promena i napuštanja civilizacijskog ludila a opet povratka u dubine nesvesnog i eonskog, tako je naš album nekako logična uvertira u totalno preobraćenje. Žil Vernov roman je fantastičan prikaz onoga što ova godina donosi a sam kapetan Nemo je moderan i neiskvaren um koji čistotu unutrašnje tišine i iskrenost dečijeg plača pronalazi u dubinama okeana nesvesnosti, negde daleko od pokvarenosti maski sveta kakvog poznajemo. Mi ovim albumom ne želimo da budemo proroci biblijskih predskazanja ali ni slepci koji bauljaju po turskim kupatilima. Nautilus je tu, oslušnite ga, možda odete negde, tamo gde ste oduvek želeli.

Album će objaviti britanski Glory & Honour Records - kako je došlo do saradnje sa njima?

Mi se svaki put trudimo da radimo sa novim ljudima i novim izdavačima. Tako smo do sada izdavani po Poljskoj, Italiji, Holandiji, Americi, Japanu... uvek je neka druga zemlja u pitanju i drugi pristup. Ovaj put to su Glory & Honour. Cela priča i ceo zvuk su ih potpuno kupili i vidim da se jako raduju što ovaj album baš za njihovu etiketu izlazi. U pitanju je nezavisna etiketa koja je orijentisana isključivo na industrial, dark elektro, ebm i gothic zvuk i iza sebe imaju oko 30 izdanja. Za njih je pre mesec dana izašao i album prvenac našeg side projekta CutnPaSte.

Imate zavidnu listu nastupa po klubovima i festivalima u zemlji i inostranstvu - da li su vam neki od njih posebno ostali u sećanju i zbog čega?

Svaki nastup je poseban na neki svoj način, ima energetski boljih i energetski lošijih, tehnički boljih i tehnički lošijih. Nekako meni najmiliji nastupi su oni koji imaju jedan tehnički nivo koji mislim da priliči ovom bendu. Izdvojio bih sjajan nastup koji smo imali u Ženevi, zatim Ljubljanu, Pariz, gomilu koncerata po Hrvatskoj i Beč. Dobro iskustvo bio je i ovaj koncert u Beogradskoj areni sa Marilyn Mansonom i Laibachom kao i dosta koncerata po Subotici i Beogradu. Mi smo bend koji voli zapravo i manje svirke i velike bine, svaki koncert je izazov koji dreDDup voli da prihvati a mi smo sa druge strane izazov kome ne možete odoleti!

Dosta se ljudi izmenjalo kroz postavu dreDDupa, da li je to uticalo na zvuk benda?

Zapravo jeste. Svaka postava je imala neku svoju ikonografiju koja je dodatno bogatila arhitektoniku naše izvedbe. Nekad je preovladavala opšta destrukcija izazvana estetskom nesavršenošću a nekad isključivo čista intuicija koja se pokazala kao dobar smer. Ovo je bend koji ima puno iskustva, kako sa raznim eksperimentima zvuka tako i sa raznim eksperimentima na ljudima. Imali smo u svojim trupama pankere, metalce, korere, gotičare, električare, vodoinstalatere, poštare i konobare. Postava koja je trenutno u bendu je do sada najsloženija i najsvesnija ideje koju ova muzika nosi. Kako je pre ideja bila u razvoju i neuhvatljiva usled dečijih bolesti ili te zvučne nesavršenosti, tako je i sam zvuk benda bio infantilniji i siroviji. Vremenom se to kao i svako vajarsko delo lišavalo nepotrebnih delova i sada je osećaj zapravo onakav kakav treba da bude. U dodiru sa nama osetićete pravu snagu reči - penetracija. Puno ljudi je prošlo, svako je ostavio deo života u ovoj muzici. Videćemo šta će nepoznato doneti, ovaj bend ne prati pomodarske izraze zasnovane na nekreativnosti ali je sa druge strane jako svestan same sadašnjosti i onoga što ona nosi. Zvuk će se menjati kako sadašnjost postaje prošlost a kada preležite sve ostale bolesti, shvatićete da dreDDup utiče na vašu potenciju i percepciju. Postaćete pravi gospodar sopstvenog sluha, to je danas retkost!

Ove godine obeležavate petnaestogodišnjicu postojanja - koliko su se tokom tog vremena izmenjale stvari u vašem bendu i uopšte na muzičkoj sceni kod nas?

Bend je, kako smo već spomenuli, promenio jedan fudbalski tim članova, a opet istrajao je u svom stavu. Bitno je da iako ne razumeju našu muziku, mnogi koji su bili protivnici iste uviđaju da ona traje i postoji. Ljudi su posle toliko godina počeli da se otvaraju za ovaj zvuk. To mi se sviđa - bend je na početku bio elektro projekat, igrali smo se tehnikom i želeli da vidimo gde će nas to dovesti. Industrial nije bio ni blizu neki od žanrova u kojima smo mislili da ćemo završiti. Sve se to nekako samo prizvalo i uticalo na dalji zvuk benda. Takođe je zanimljiva stvar za pomenuti da smo mi zapravo rasli na hardcore i punk muzici i underground elektronici, zapravo nismo imali toliko znanja o postojanju cele jedne dark scene koja je odavno aktivna u svetu. Sami smo izmišljali neke stvari a neke smo učili od velikih bendova. Tako je jedan elektro projekat dvojice zaluđenika za underground krajem devedesetih postao pravi live bend koji je danas evoluirao u nešto veoma različito od naših početaka. Mogu reći da je bend intelektualno porastao i da nam sad rani radovi omame osmeh, iako se mi retko smejemo. Stanje na muzičkoj sceni Srbije? Ne znam šta bih mogao reći osim da mi se ne sviđa kuda je sve to otišlo. Političke partije su na prevaru postavile temelje scene u devedesetima a sada im dotični bendovi janičarski vraćaju dug. Ne sviđa mi se sve to iz prostog razloga što se sve nekako podelilo i to na neke kvazi-intelektualne bendove, tehnička masturbiranja i neke zajebantske folk rock bendove. Nekako se izgubila težina izraza i iskrena poruka. Sve je danas ravno razmišljanju o boljem sutra. Bunt je postao brend a estetika je postala šablon. Dakako, tako je uvek i bilo ovde, o revoluciji u muzici koja je preuzeta ne treba pričati. Ko god se kune u osamdesete ne zna šta priča i još je luđi od faraonskih baba i deda koji će večno živeti kao i njihove ideologije. Izgubio se pravi balkanski izraz koji ima više noćnih mora i više urlika nego neki u drugim zemljama. Šteta je što te urlike i noćne more ljudi ne pretvore u zvuk već prezentuju bubble gum stvarnost i pornografsko-hajdučke vizije iste. Nekad, u staroj Jugoslaviji imali smo jake bendove poput Borghesie, Satana Panonskog, Grča, starih Bjesova, Anastasie, Sexe, Laibacha, na kraju krajeva i Olivera Mandića kao i ranih radova Let 3 ... Žao mi je što danas nema bendova koji te mogu bukvalno emocionalno i estetski oduvati - prosto je postalo luksuz imati stav i oštar jezik. Sve je nekako po matrici a o narkomanskoj sceni bendova koji ponavljaju jedne te iste rečenice u svojim pesmama u nedogled, ne, o njima ne bih govorio. Videćemo šta će budućnost doneti, ja verujem u neočekivano i nepoznato a isto tako volim da našoj muzici koju pravimo dam balkanski prizvuk i pokažem svetu kako pravi mrak zvuči. Mi smo još uvek ovde, nismo pobegli na zapad kao mnogi drugi domaći bendovi koji rade “svoju“ muziku.

Osim što si u dreDDupu, imaš još neke projekte, muzičke i filmske - kaži nam nešto o tome?

Da, radim projekte koji su potpuno suprotni komercijalnom zvuku koji se prožima u dreDDup-u. Moj side-projekat MRT je ambijentalna muzika prožeta distorziranim zvukom snova i krikova predmeta. Iza sebe imam 5 albuma sa MRT koji su do sada korišćeni u mnogim filmovima, predstavama i performansima. Do sada sam bio uključen u rad više od 20-tak bendova a verujem da iza sebe imam preko 1200 pesama. Da sad ne dižem spomenik sebi, recimo da mi je to sve dalo neverovatno iskustvo i da sve to pomaže u radu na pesmama i muzici. Želim to svakome ko se bavi muzikom. Samo, sve što ja radim je underground i nešto što i ne želim da zaživi na polici neke fenserke iz kraja - zna se šta treba raditi sa fenserkom iz kraja. Što se filmova tiče, do sada sam uradio dva dugometražna i nekolicinu dokumentaraca. Pripremam jedan zanimljiv dokumentarac o novosadskoj alternativnoj sceni. To će biti veliki projekat koji ću, nadam se, isterati do kraja sledeće godine. Spotove radim na mesečnom planu, kako za moje projekte, tako za druge bendove i po narudžbini. Trenutno pripremam 3 video spota - jedan za black metal, drugi za synth pop i treći za klasični rock bend. Kompatibilan sam sa gotovo svakom arhitektonikom slike i stila videa. Samo mi pokažete šta želite i ja osmislim kako to možemo izvesti.

Nedavno ste na IQ festivalu svirali na istoj bini sa Laibachom i Marilyn Mansonom - kakav je osećaj, da li ste ih upoznali u back stage-u?

Osećaj je bio zanimljiv! Velika bina, puno ljudi, tretman kakav retko domaći bendovi ovog tipa mogu iskusiti. Upoznali smo Mansona u backstage-u i bio je sasvim normalan, čak štaviše zvučao je kao lik koga bi rado poveli na pecanje. Laibach su priča za sebe, stari smo poznanici, a oduševio sam se sa likovima iz Mizara i ovim Mansonovim muzičarima. Uvek je zapravo test videti mađioničare kako pripremaju svoje trikove, a zapravo i satisfakcija kada shvatiš da se ponašaju sasvim normalno i da nisi pogrešio što si ih izabrao za prijatelje svojih ušiju. Do sada me moji “idoli” nisu razočarali što znači da sam ih poput Indijane Džonsa i Svetog Grala - dobro izabrao. Doduše bitno je ubijati svoje idole i odlaziti negde dalje u nepoznato i neočekivano, tako sam dosta puta velike ikone odbacivao da bih im se ponekad posle i vraćao u nedostatku novog ukusa. Takav je slučaj bio i sa Mansonom sad, njegova muzika je za vreme odrastanja cele moje generacije bila na vrhuncu svetske slave, jednostavno je bilo nemoguće ne susresti se sa njom. I da, slušali smo je tada i apsorbovali, činila nam se nesvakidašnja i proročanska. Kasnije smo oktrivali nove i ozbiljnije muzičke proroke kao i stare idole koje je dotični krao i kopirao. Sada posle gotovo 15 godina, dobiješ priliku da upoznaš tog mističnog lika sa jednim belim okom, ajlajnerima i sumnjivim izborom laktova i začudiš se koliko je zapravo običan i normalan i drugačiji u odnosu na sve one maske i medijske prezentacije kroz koje je prošao kako ga je muzička industrija oblikovala. Vidiš jednog običnog čoveka koga je prožvakala industrija i odbacila kada je industrial rock žanr prestao biti popularan. Manson je u razgovoru bio veoma običan i normalan, i lako se videlo da je sve ono ipak bila i njegova velika gluma kao i želja za samo-promotivnim publicitetom plus kojom parom više na računu. Što naravno nije umanjilo odličan utisak koji je ostavio kao veoma šarmantan i harizmatičan lik. Uskoro nastupamo sa Prodigy, zanima me da li su i naši stari profesori isto toliko obični u svojoj neobičnosti.

Šta možemo očekivati od vašeg nastupa na predstojećem Warriors Dance Festivalu, da li ćemo čuti i pesme sa novog albuma?

Biće pesama sa novog albuma. Repertoar će trajati nažalost svega 30 minuta, ali je i to dovoljno da demonstriramo snagu i paklenu mašineriju zvuka dreDDup-a. Pripremili smo set listu koja će biti nabijena seksualnom energijom i bukom koja će vaše unutrašnje organe dobro prodrmati - i mozak je organ zar ne?

I za kraj - kakvi su vam dalji planovi, vidim da u narednih mesec i po dana u najavi imate još dve svirke u Beogradu i jednu u Subotici? Hoćete li organizovati neku turneju povodom promocije novog albuma?

Planovi benda su koncerti na kojima ćemo predstaviti nove pesme i novi album. Sve se to trenutno priprema i uskoro će uhvatiti svetlost dana i žutilo ušiju. Album će posle GH records objaviti i Dark Revolution za srpsko tržište sredinom novembra. Biće dostupan u svim većim CD prodavnicama širom zemlje. Takođe imamo i neke kolaboracione pregovore sa nekim dobro znanim muzičarima scene. Videćemo šta će sve tu biti. Kod nas se nikad ne zna - možemo zapaliti zgradu, pojebati radijatore, slomiti komšijski auto, silovati vaše uši, jesti gumene bombone a možemo i izvesti fine plavuše na romantičnu večeru uz Leonarda Cohena. dreDDup je idalje neobičnost i nepredvidivost, to ga i održava svih ovih godina. Što se koncerata tiče - u planu je Samhain Festival koji ove godine ima još veći kapacitet bendova i ideja, zatim Subotica koja nas veoma raduje uvek i posle toga kreću planovi za samu "NAUTILUS" Evropsku turneju. Bend će po četvrti put krenuti u nepoznato i prezentovati dobru energiju srpskog industrial crossovera po celoj Evropi. U planu imamo dosta zemalja, videćemo na koje će kockica pasti. Za sada nas privlače hladniji predeli i hladnija predjela.