utorak, 25. septembar 2012., 15:22

Alt. country je uvek imao pristalica među domaćom publikom i izvođačima. Mračnija strana ovog zvuka dobila je svog prvog predstavnika u Wooden Ambulance.

Miloš Trifunović

U Subotici je pre oko 10 godina nastao bend Ana Never koji su jedni od pionira post rock zvuka u nas. Inspirisani Godspeed You! Black Emperor i sličnim bendovima, Ana Never su imali prepoznatljiv, tmurno atmosferičan zvuk i psihodelični ugođaj patološke melanholije. Kultivisana ali intezivna buka četiri gitare uz tamburaška drljanja po žicama nalik na Sonic Youth, ispunjavala je njihove monumentalne instrumentale epskom grandioznošću. Za sobom su ostavili jedan album i jedan EP, a već neko vreme rade sporadično, tako je njihova budućnost nejasna, dok članovi benda uveliko sviraju u drugim bendovima i projektima.

Međutim, ovo je priča o Wooden Ambulance, bendu iza kog stoji Goran Grubišić, bubnjar Ane Never. Njihov prvi album Intersection nudi konvencionalniji zvuk u odnosu na matični bend iako čak četiri člana Ana Never na njemu daju svoj muzički doprinos. Wooden Ambulance po svom stilu verno interpretiraju alt. country/folk liniju, dok na svoj način u nju ubacuju mračnu i teskobnu poetiku. Nisu im strani ni instrumentalni izleti, ali oni ostaju daleko od post rock egzibicija i sve pesme imaju definisanu strukturu.

Na svakoj pesmi Goran koristi svoj vokal koji svojom bojom i izrazom daje poseban karakter pesmama koje su sve otpevane na engleskom. Na prvo slušanje sve to zvuči zaista kao autentično američka muzika, gde se pokazuje identičnost američke prerije i Panonske nizije. Vokal koji je u velikoj meri sličan Stuart Staplesu iz Tindersticksa može čak da vas zavara u vezi toga koju ste muziku pustili. Wooden Ambulance se time svrstava među one domaće grupe koje strano nasleđe preuzimaju i verno reprodukuju povremeno rizikujući da previše zaliče na neke od uzora.

Dok album započinje u sporom tempu i uz raskošan zvuk, Goran šapuće Pain is Everywhere poput neke teške tajne koju nam prenosi u poverenju. Na neki način poput Bonnie Prince Billy-a i njegove I See a Darkness. Muzička pratnja je bogata svakakvim instrumentima, klavir, violina, usna harmonika, nekoliko gitara, itd, tako da su aranžmani gusti, ponekad do preterivanja. I dok gitara slajduje i smenjuju se setni tonovi i akordi, ceo album se polako valja kao kočija kroz ravnicu.

Naravno, ovakva muzika zahteva strpljenje, a pesme su često u trajanju od preko šest minuta. Međutim, melanholija i lenja monotonija ne čine ovu vožnju kroz panonsku ravnicu interesantnijom. Pored toga, mnoge pesme zvuče na momente nefokusirano sa toliko muzičara koji sviraju u isto vreme. Kao da sve preti da postane improvizujući session koji lako može da pređe u haotičnost.

Vokal bi mogao biti razgovetniji, dok je suviše često možda namerno potopljen u miksu tako da zvuči kao mrmljanje sebi u bradu čudaka, premda to ne čini ni malo jasnijim sadržaj tekstova. Iako poseduje dovoljno autentičnosti muzika mu često odmaže. Pored toga, pesme, kao i album u celini, predugi su. Da bi slušalac ostao 80 minuta uz ovaj album potrebno je ponuditi nešto više od atmosfere koja se ponavlja iz pesme u pesmu, bez promena u dinamici. Let It Go, recimo, kao jedna od bržih i fokusiranijih pesama, gotovo u pop maniru, pokazuje drugu stranu, dok Intersection i narednih nekoliko pesama kroz malo više žestine takođe razbuđuju pažnju. Simple Helo (jedan od dve obrade Damiena Jurada na albumu) poseduje radijski potencijal, i preko potrebne lakoće, ali prigušeni vokal ipak smeta da se pesma ostvari u tom pravcu. Za kraj je ostavljen najveći izazov - četrnestominutna New Love u kojoj se osećaju post rock koreni ove ekipe.

Intersection je album koji pati od neujednačenosti. Izgleda da bi Goranov glas oko koga se gradi sve ostalo bolje funkcionisao sa minimalnom pratnjom instrumenata i sa što više akustične gitare. Sa druge strane bend zvuči prilično dobro kada ima više organizacije. Možda ne bi trebalo preterivati u kritici ovog izdanja koje je nastalo na prijateljskoj bazi i entuzijazmu a koje i pored toga pokazuje mnoge dobre strane i mogućnost benda za daleko više kad se pronađe bolja mera.