RECENZIJE
Hod – Hod (Samostalno izdanje/Slušaj najglasnije, 2013)
Hod – Hod (Samostalno izdanje/Slušaj najglasnije, 2013)

nedelja, 10. februar 2013., 18:51

Hodamo, ali da li uvek znamo gde?

Miloš Trifunović

Domaće grupe više ne čekaju godine da bi izdale debi album. Dve godine posle osnivanja postaju prosek nakon kog bend ili ima već nešto da ponudi ili se već raspao. Možda je ovo proizvoljna konstatacija ali čini mi se da statistika podupire to. Bend Hod, koji je osnovan 2010. godine, odlučio se za EP izdanje koje je, kao i skoro istovremeno izašli debi EP grupe Šine, snimljeno u Digimediji i koje je producirao Goran Crevar. Ne znam koja filozofija stoji iza ovakvog pristupa, ali kraća izdanja su bolja da se ne bi gušilo mnogo sa muzikom koja tek treba da nađe slušaoce, a manje snimljenih pesama ali u boljem kvalitetu bi snimke učinile pristupačnijim kako za publiku tako i za medije. Recimo.

Pomenute Šine sa kojima Hod često dele binu ali i ponešto od zvuka sebe vide kao no-wave/post punk bend, mada su za razliku od Šina oni bliži indie rok zvuku. Punoća distorzirane gitare dominira i sve ostalo kao da je u funkciji nje. Još malo bi trebalo, malo više efekata ili buke, da postanu shoegaze bend. No wave svakako nisu, ili bar ne na osnovu predstavljenog. Šteta, pošto je no wave u deficitu.  Ova beogradska četvorka poseduje i koristi preimućstvo žensko muških vokala koji, kad ne pevaju solo, dobro jedni druge podupiru.  

Ono što novom bendu treba da bude primećen je hit. Hod već imaju tako nešto u pesmi Uvek za koju su izbacili spot još prošle godine. Tromunutna melodična pesma koristi dovglasje, prelaze, dobro poznate gitarske trikove, a tmurni ambijent spota, izvesnog BIGZ studija, podseća na seting spota za Love Will Tear Us Apart  Joy Divisiona. Svakako tu nema nikakvog hedonizma, već urbanog sivila i hladnoće, ali i psihodelične katarze.

A onda se dogodi druga stvar na albumu koja čini potpuni prelaz, pam-pam-pararam, čuje se svetli ženski vokal uz šaljive akorde na gitari. Ja nisam sav zvuči opuštenije i čak letargično u odnosu na prvu. Gitare će izmenjati dosta akorada, po malo džezi osećaja, ili funk, ili šta god nalik new wave crno belim kombinacijama plesnog karaktera. Pesma Nikad zatim nas opet vraća u buru distorzije, egzistencijalnih anksioznosti, težinu svega postojećeg, uz nemilosrdni doboš i melodiju koja se pomalja i probija kroz buku dok se pesma bori sama sa sobom. Album zatvara pesma Tren koja kreće sa ženskom vokalnom vinjetom na početku, u stilu Sonic Youth setno disharmoničnih meditacija sa Kim Gordon. Ovaj pesnički momenat ipak predstavlja slabu tačku, previše teatralnu i veštački izvedenu i nakovanu? Prašteća gitara će kao uragan posle pojesti celu pesmu dok se nakon katarze pesma ponovo ne primiri ali održavajući tenziju sve do kraja.

I tako se završava ovaj EP koji ima četiri pesme i traje 17 minuta. Svakako da bi neke stvari mogle da budu bolje, iako je bend već dobro definisao svoj zvuk. Na prvom mestu vokali, zvuče ponekad potpuno otuđeno ako ne izveštačeno, i izvikivanje stihova nije uvek najbolje rešenje.  Onda kada zaista pevaju kao u pesmi Uvek stvari funkcionišu mnogo bolje. Druga mana je da sve to zvuči donekle poznato da bi bilo zaista provokativno. Sve ostalo je ruku na srce ok. Ali da bi ok postalo super potrebno je još rada i smelosti. Pozitivna strana je da Hod koriste energičnost na inteligentan način, pa za razliku od većine novijih bendova koji daju odmah i sve, Hod se bave takvim zaboravljenim stvarima kao što su arnažmani, građenje atmosfere, razrada pesme, itd.  Elem, EP možete skinuti sa Bandcampa besplatno ili sačekati CD verziju koju će izdati renomirana izdavačka kuća Slušaj najglasnije iz Zagreba.


Ocena: 5 / 5
100.0
2 glasova
1 2 3 4 5
Jelen TOP 10on