sreda, 21. decembar 2011., 19:22

Kombinacija gitarskih rifova, hip-hop recitala i dub atmosfere pokazala se kao dobitna za pravljenje vrhunskog štimunga na svirkama. Socijalno-politički angažovanim tekstovima u kojima bez dlake na jeziku govore o surovoj bosanskoj (balkanskoj) svakodnevici, bend se nametnuo kao glasnogovornik čitave generacije mladih ljudi koji su odrastali u okruženju. Poslednji nastup u Beogradu Dubioza kolektiv su imali na ovogodišnjem Beer festu, kada ih je ovacijama ispratilo oko 80.000 ljubitelja piva i rokenrola.

Tim povodom, razgovarali smo sa Vedranom, Branom i Arminom, trojicom od osam članova Dubioza kolektiva.

Razgovarala: Danijela Jakobi

Ovogodišnji dobitnici MTV Best Adria Act nagrade, bosanskohercegovački Dubioza kolektiv, nastupiće 23. decembra na velikom novogodišnjem koncertu u Hali sportova na Novom Beogradu. Bend će ovim nastupom okončati uspešnu koncertnu sezonu, a biće to i svojevrsna promocija novog albuma "Wild Wild East", sa kojeg su se već izdvojili hitovi "Eurosong", "USA" i "Making money", ali i prilika da fanovi čuju svima znane numere poput "Kokuza", "Waltera", "Firme illegal", "Blam blam", "Balkan fank", "Vlast i policija", "Domaćice"... Kao specijalni gosti na koncertu u Hali sportova na bini će se naći grupa S. A. R. S. i poznati trubač Marko Marković.

Poznati ste kao bend koji svojim tekstovima i društvenim angažmanom pokazuje da zaista misli ono o čemu govori. Da li smatrate da muzika može da promeni stvari na bolje?

DK: Nije dobro što neki ljudi očekuju od bendova da budu najglasnija pokretačka snaga promena koje treba da se dogode. Na kraju, muzičari su muzičari, a ako odluče da se bave temama kojima se mi bavimo, njihov najveći domet je da inspirišu ljude da razmišljaju o stvarima o kojim možda do tad nisu razmišljali, da im zapravo skrenu pažnju jer oni su ti koji imaju snagu da naprave promene koje su potrebne i koje čekamo. Međutim, neki ljudi su skloni tome da prebacuju loptu na nekoga ko je medijski eksponiraniji, pa ti zalepe etiketu revolucionarno angažovanog benda i očekuju da će svaka tvoja izjava biti nešto što će uokviriti na zidu. Da smo imali takve ambicije, verovatno bi osnovali političku partiju a ne bend.

Kakva je situacija na bosanskoj sceni, pogotovo kada su u pitanju mladi bendovi?

DK: Trenutno je scena u BiH u fazi smanjenja, ali pre toga jednog momenta se desila sjajna ekspanzija, bilo je desetak dobrih imena koja su bila pravo osveženje u regionu. Međutim, vremenom se njihov broj smanjio i završilo se na svega nekoliko pravih rok bendova koji su ostali u regionu. Mislim da su se stvari promenile i da ne postoji više isključivo bosanska, srpska, hrvatska, makedonska scena, jer svaki bend koji želi ozbiljno da radi svoj posao mora delovati regionalno. Jedina zabrinjavajuća stvar po meni je što od tih imena ne vidim neki posebno mlad bend, sve su to ljudi iz neke generacije koja je počela devedesetih ili čak pre toga. Nažalost nema ni jednog benda sa članovima od 19-20 ili 22 godine, koji ima potencijal i mogućnost da nešto uradi.

Dosta svirate po inostranstvu. Da li ste zadovoljni prijemom publike van vaše zemlje?

DK: Zadovoljni smo. Zaista sviramo na dosta različitih mesta u raznim gradovima i državama i publika dobro reaguje na nas i pozitivno nas dočekuje. Konkretno, kad je u pitanju Beograd, svirali smo dva puta na Beer Festu, u sali SKC-a, Domu omladine i u manjim klubovma, a ovo 23. decembra će biti prvi put da sviramo pravi veliki solo koncert i nismo ograničeni onim stvarima tipa: "imate 45 minuta svirke" ili "mali je prostor pa je ograničen kapacitet", tako da imamo neku pozitivnu vrstu odgovornosti prema tom koncertu i jedva čekamo da vidimo kako će sve to izgledati. Naša muzička karijera je išla tako da nam je fokus tokom prvih par godina bio zapadna i istočna Evropa, a jedan od prvih regiona gde smo stekli, ako ništa drugo bar klupsku popularnost, je bila Slovenija. Pokušavamo da to nekako teritorijski i jezički razgraničimo, pa su nam Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska jedno tržište, zemlje zapadne Evrope drugo, Skandinavija treće i tako dalje, već godinama radimo na svim tim tržištima, tako da tek sada, tokom poslednje dve godine, redovnije dolazimo u Srbiju da sviramo.

Ima vas osmoro u bendu - kako usklađujete koncerte i obaveze i, uopšte, mišljenja po pitanju muzike, s obzirom da su kod vas prisutni uticaji razih žanrova?

DK: Takva nam je muzika - imamo dosta zajedničkih, a opet i dosta različitih uticaja koji dolaze od svakog člana benda posebno. Što se tiče usklađivanja obaveza, ovo nam je glavna obaveza i prema njoj određujemo sve ostalo, uključujući i privatne stvari. Puno ljudi u bendu je istovremeno i mana i prednost. Dolazimo iz četiri različita grada - Surdulice, Mostara, Sarajeva i Zenice, za šta smatram da je prednost. Kada su ljudi u bendu svi iz istog grada, oni su zajedno odrastali, prolazili kroz osnovnu školu i sve ostalo, onda je to nekako jedan filing. Mi smo se sreli u kasnijim godinama i osnovna stvar nam je bila sviranje u bendu, što je velika prednost, jer svo naše zajedničko vreme iskoristimo da radimo i da što bolje iskoristimo to kad se okupimo.

 Šta nam donosi vaš novi album i da li ćemo na beogradskom koncertu čuti i te nove pesme?

DK: Novo je što smo se, nakon dva albuma na bosanskom, ponovo vratili na engleski jezik. Promena je i u tome nam je izdavač iz Amerike, tako da nam je album distribuiran mnogo šire. Taj materijal sviramo još od aprila ove godine, kada smo počeli sa koncertnom promocijom. Naravno, u Beogradu ćemo svirati devet od jedanaest pesama sa novog albuma. Kada je u pitanju muzički aspekt, na ovom albumu je pristuno dosta etno detalja i motiva jer nam je jako bitno, pogotovo pošto je album namenjen zapadnom, inostranom tržištu, da se vidi neka jasna linija našeg identiteta i da budemo rok bend koji koristi etno motive iz krajeva iz kojih dolazi.

Interesantno je da su vaši prvi albumi bili na engleskom, zatim na bosanskom, a sada ste se opet vratili na engleski. Zbog čega ste se odlučili na to?

DK: U početku smo razmišljali da želimo da delujemo na dva koloseka. Tokom prve dve-tri godine smo odlučili da tekstovi budu na engleskom i da pokušamo što više da promovišemo bend u inostranstvu. Onda je nekako, posle prva dva albuma, sazrelo vreme da počnemo da pevamo na bosanskom i nismo nikada imali problem zbog toga. Jednostavno, u pitanju su dva različita tržišta na kojima delujemo. Još pre nego što je izašao album, na internet smo postavili nekoliko pesama koje su ljudi imali prilike da slušaju i na koncertima smo videli da su ih već usvojili i pevali, bez obzira na jezik. Mislim da danas, pogotovo uz toliku ekspanziju interneta, ljudi prilično dobro razumeju engleski tako da to ne bi trebalo da predstavlja problem. Takođe, mislim da je interesantno to što su naši koncerti uvek dvojezični. Verovatno su i ljudi na zapadu već malo zamoreni od engleskog jezika, pa im je zanimljivo i sveže da čuju neki jezik koji još nisu čuli.

Trenutno ste na turneji - kakvi su vam dalji planovi?

DK: Naša turneja zapravo nikad ne prestaje od kako je počela pre pet godina. Poslednje dve godine smo stalno na koncertima, imamo oko sto nastupa godišnje. Koncertnu promociju našeg pethodnog albuma "Pet do dvanaest" smo završili prošle godine krajem marta, a već početkom aprila je krenuo novi serijal koncerata na kojima smo počeli da sviramo i pesme sa ovog albuma. Tako će biti i kada završimo sa njegovom promocijom i tako dalje. U principu, ritam nam je takav da kada nismo na koncertnoj promociji, onda smo kod kuće i snimamo novi materijal i čim se to završi sve kreće ponovo u krug.