ponedeljak, 30. januar 2012., 09:25

Intenzivni tretman moćnim melodijama i bukom je dao rezultat.

Miloš Trifunović

Foto: Stanislav Milojković

Čini se kao da nije bilo mnogo nastupa Nežnog Dalibora u poslednje vreme barem kada je reč o Beogradu. Naročito začujuđujuće ako se uzme u obzir da su prošle godine objavili album Normalan život te bi zato aktivnija promocija bila očekivana stvar. Kao jedni od veterana popboksove scene, Nežni Dalibor su prvi uspeli da dođu do drugog albuma, gitarskog pop albuma još agresivnijeg i fokusiranijeg od prvenca, koji i stilski predstavlja mali iskorak za bend.

Subota uveče, temperatura opada sve dalje ispod nule, a u klubu Doma omladine poseta je ipak bila na dostojnom nivou. I koncert zaista počinje na vreme kako je najavljeno, oko pola deset.

Zvuk je od početka bio glasan, gitare dominiraju i buka se nameće. Ipak, osim što se susreću preko muzike komunikacija benda i publike se odigrava većim delom u mislima, telepatski, ili nemanifestovano, ako hoćete. Kao i više puta do sada, zvuk u maloj sali DOB-a je takav da se vokali slabo čuju i da su potopljeni zvukom instrumenata. Tekstovi benda, ionako neodređeni, gde „Reči služe ćutanju“, da iskoristim jedan njihov stih, introvertni su, pa možda ne bi pomoglo ni da se čuju.Tamo gde su Dalibori očigledniji je sveopšti utisak gde se pokazuje dovoljno melanholije, sentinementalnosti koja se provlači kroz ceo opus benda. Oni svakako pripadaju bujnoj domaćoj pop gitarskoj sceni, ali ono što ih razlikuje od ostalih je izvesna anksioznost ili anagažovaniji stav (nepolitički).

Tako daono što je najupečatljivije je upravo sama svirka koja nudi podjednako pregršt pop melodija ali i energičnosti koja ponekad zalazi u sirovost. Ovakav manir neodoljivo podseća na moguć uticaj američke scene osamdesetih oličenoj u Dinosaur Jr. Ili Husker du, na primer, a niz se može slobodno nastaviti. Čak i uvođenje klavijatura u bend i četvrtog člana nije primetno umekšalo zvuk i njihov zvuk se neće primećivati toliko. Tehnički, Dalibori sviraju suvereno vladajući sviračkim umećem. Da, vežbalo se, ali su i aranžmani interesantni, gitarski efekti lepo probrani, a sam bend pesme izvodi sa izvesnom lakoćom, što ne podrazumeva manjak strasti. Nije jasno onda zašto je pevač i gitarista Ivica laskao publici rekavši posle jedne pesme „danas ste bolji od nas“ kad je očigledno da je bend uradio sve što je bilo do njega. Možda znaju nešto mi ne znamo?

Prvi deo koncerta je, dakle, protekao u tihom odobravanju, ali drugi deo koncerta i izvođenje pesama sa debi albuma grupe, Sredstva i veštine, koje su za sve ove godine dobro utisnute u sećanje, izazvalo je više reakcije kod publike. Veći deo sale bi klimao glavom u ritmu pesama, a prvi redovi su plesali. Ako bi se neka zamerka mogla uputiti, to je da bendu nedostaje malo raznovrsnosti. Tokom dva sata koncerta, koji je uključivao i dva bisa, pokazuje se da su pesme suviše pisane u jednom ključu, sličnog sentimenta i dinamike. Tako za one koji nisu fanovi benda iskustvo slušanja integralnog koncerta može da prezasiti, iako se mora priznati da je bend zvučao sve bolje i sigurnije kako je odmicalo vreme. Koncert je moga da traje i još duže da nije došlo do tehničkog problema koji je primorao bend da stane.

Komukacija, opuštenost i samouverenost su postajali sve izraženiji, te je utoliko šteta što nije tako bilo od početka. Ali sigurno je da se bend predstavio u dobrom svetlu i da je i fanovska baza ostala zadovoljena. I sa pištanjem u ušima.