četvrtak, 2. februar 2012., 11:57

Kanada ne deluje kao naročito plodno tlo za nove r&b snage već više za neke Las Vegas zabavljače poput Celine Dion i Paul Anka-e ili pak indi rok legendi poput Feist i Arcade Fire. Međutim, niotkud se pojavi nekrunisani kralj stondiranog alternativnog r&b-a, kada je ovaj bio već na samrti, da privuče čak i one kojima ni na kraj pameti nije bilo da bi mogli slušati ovu vrstu muzike.

Ana Eraković

Nakon prvog oduševljenja samim Weeknd-om i prvim delom House of Balloons, razočaranja drugim delom Thursday sa tek ponekim hitom, treći deo Echoes Of Silence najavljene The Weeknd trilogije opet nas ostavlja bez reči. Kao i prethodna dva, The Weeknd je i ovaj album okačio na svoj zvanični sajt za besplatno preuzimanje i tako sigurno uskratio iTunes i izdavačke kuće za par hiljada.

Prva pesma „D.D.“ predstavlja umetnikovu verziju čuvenog Jackson-ovog hita „Dirty Diana“ sa vokalom identičnim Michael-ovom i muzikom prerađenom dovoljno da liči na original i istovremeno savršeno pristaje stondiranoj atmosferi celog albuma.

Druga „Montreal“ sempluje čuvenu Gainsbourg-ovu i čiju sve ne „Laisse Tomber Les Filles“ koja se ponavlja u pozadini dok Weeknd peva svoje. Nakon „Outside“ pesme za pravljenje beba, slede spojene „XO/The Host“ kao neka vrsta sporog uvoda za „Initiation“ pesmu za zavođenje onih sa kojima pravite bebe i koja se dugo pre albuma vrtela u našim mp3 plejerima. U „Same Old Song“ Weeknd će nam još jednom pokazati koliko voli da se igra mačke i miša, a u „The Fall“ da se ne plaši padova. Ne znamo samo da li u „Next“ priča o ljubavi ili o muzičkoj sceni danas dok peva „you just want me cuz I’m next“.

O samom Weeknd-u se malo šta zna, na početku mu je trebalo dugo samo da pokaže lice, ali činjenica je da niko na sceni ne pravi ovakvu muziku, pa ako do sad niste slušali ovako nešto krajnje je vreme da počnete.