petak, 16. mart 2012., 15:17

Jedan od najmelodičnijih bendova prvog pank talasa u Velikoj Britaniji (i po tome možda i najatipičniji, ako posmatramo samo napoznatija imena) neminovno samim pomenom priziva u sećanje hitove Ever Fallen in Love, What Do I Get, Promises, itd. Da ne nabrajamo, bilo bi ih i suviše. Sva je prilika da su i mlađi čuli za njih ili bar za mnoge druge izvođače vrlo različitih žanrova koji su bili pod jakim uticajem Buzzcocks. Njihov zvuk je danas klasika koja se može lako prepoznati. Uskoro ćemo imati priliku da ih ponovo čujemo uživo u Beogradu 24. marta na Long Night festivalu i to je bila prilika za ovaj razgovor sa Steveom Diggleom gitaristom, autorom mnogih pesama i članom najpoznatije postave Buzzcocksa. 

Razgovarao: Miloš Trifunović

Da krenemo od samih početaka benda. Prvi koncert ste svirali kao predgrupa Sex Pistolsima u Mančesteru? Možeš li da opišeš kako se to dogodilo?

Da, upoznao sam se sa Peterom i Howardom i priključio bendu na prvom koncertu Sex Pistolsa u Mančesteru. Odlučili smo da pozovemo Sex Pistols još jednom da sviraju kako bi im bili predgrupa.  Imali smo rok od tri nedelje da skupimo bend kako bismo mogli da sviramo na tom koncertu, ali smo uspeli da se spremimo za samo dve. Morali smo da improvizujemo, dve gitare smo uključivali na isto pojačalo, na primer. Ali definitivno je postojala neka hemija između nas tako da nismo morali previše da se trudimo.  Očigledno, imali smo odlične pesme i dobro smo se uklopili zajedno. Bili smo uzbuđeni, jer smo shvatili da se radi o nečemu vrlo moćnom. Peter i ja smo se dobro složili na gitarama, nikad nismo svirali pre toga zajedno, samo smo se dogovorili ko će koju deonicu da svira i tako smo pravili pesme. Međutim, kada bi svirali zajedno gitare bi bile poput dve brusilice oko kojih sve varniči i pršti. Kao dve različite stvari koje spajanjem stvaraju nešto treće čime nastaje magija.

Zatim ste vrlo brzo uspeli da izbacite prvi EP (Spiral Scratch)?

Da, snimili smo ga jednog poslepodneva u roku od nekoliko sati. Spiral Scratch ima neverovatan zvuk, mada je sa druge strane i užasan. To nije ličilo na uobičajeno snimanje ploče. Martin Hannett  koji je bio producent je brljavio pošto nije znao šta pokušavamo, ali ipak je uspeo da dođe do tog magičnog zvuka. Nakon toga smo razvili naš karakterističan zvuk koji se čuje na prvom albumu, Another Music in a Different Kitchen, što je iskristalisalo ono što ćemo raditi u nekoliko narednih godina. Shvatili smo da imamo vrlo moćan bend i vrlo unikatan zvuk i da niko ne zvuči poput nas. Inspirisali smo mnoge ljude ali toga još nismo bili svesni u vreme kada smo pravili te albume.  Nismo znali koliko smo posebni, ali naš uticaj se može čuti na mnogim tuđim albumima.

Kako se osećaš u vezi sa Buzzcocks nasleđem, da li se kao bend osećate prinuđenim da nastavite da zvučite kao na prva tri albuma?

Mi imamo mnogo različitih pesama, od pank klasika do pesama kao što su Moving Away From the Pulsebeat ili Harmony in my Head koje mogu da iznenade, i Why Can’t I Touch It koja ima gruv. Isprobali smo mnogo toga do sada, nismo se zadržavali na istim stvarima.

Kada planirate da snimite nešto novo?

Bili smo stalno na turneji u poslednje četiri godine i obišli smo ceo svet, a za to je potrebno mnogo vremena. Svirali smo u Čileu, Argentini, Riu de Ženeiru... obišli praktično celu Ameriku.  Ali završili smo sa turnejama za sada i prionućemo na rad na novom albumu. Nadam se da će biti završen na jesen ili najkasnije do kraja godine i vrlo smo uzbuđeni u vezi toga. Naravno, raduje nas i to što ponovo dolazimo u Beograd!

Moram da priznam da je vaš prvi beogradski koncert bio jedan od najenergičnijih koncerata kom sam prisustvovao.

Da, kada smo na bini izbacujemo dosta energije  i ona se preliva na publiku, oživljava ih i inspiriše. I kada neko ode sa našeg koncerta počinje da veruje da može da radi u životu ono što želi i da drugačije gleda na ono što je moguće. Ta energija pruža nadu i daje inspiraciju svima, uključujući i nas, jer mi smo isti kao svi ostali ljudi.

Kako i dalje nalaziš snage i motivacije da nastavljaš da radiš sa podjednako energije?

Motivacija dolazi iz moje sasvim prosečne  sredine odakle dolazim, i čini da se osećam živim i da želim da radim velike stvari. Svuda možemo da čujemo o tome kako je život težak,  što jeste istina i mnogo i takvih stvari me podstiče da pravim pesme. Ali i želja da ljudima podelim svoju energiju i inspiraciju. Ne postoji mnogo bendova koji imaju takvu energiju koja može da te odvede na drugo mesto. I to na takav način da te podstiče da ne  ostaješ u mestu jer je život previše zamršen i treba ga dovesti u red.

Imaćete uskoro nekoliko koncerata sa članom originalne postave Howardom Devotoom? Kako je došlo do toga?

U Mančesteru i Londonu ćemo imati koncerte na kojima će nastupiti tri različite postave Buzzcocksa. Jedna od tih će biti nova postava koja će svirati u Beogradu. Pored toga nastupaće i naša klasična postava u kojoj su John Maher na basu i Steve Garvey na bubnjevima i na kraju postava sa Devotoom sa kojom ćemo izvesti pesme sa EP-a Spiral Scratch. Na taj način ćemo predstaviti sva tri perioda benda i osvrnuti se na put koji je bend prešao od početka do sad. To su samo dva koncerta ali biće to veliki događaj jer će mnogi bivši članovi benda biti tamo i smenjivaće se na stejdžu. Biće po malo i neobično pošto sa Devotoom nismo svirali trideset godina i imali smo svega osam zajedničkih koncerata.

Ali set pesama koji sada sviramo i koji ćemo odsvirati u Beogradu je jedan od mojih omiljenih u toku mnogo godina jer sadrži od svega po malo, od dosta naših klasičnih hitova preko naše eksperimentalne strane, a sadrži i teže stvari kao Sick City Sometimes ili Harmony in my Head. Predstavićemo Buzzcocks iz svih perioda. Ponekad je teško napraviti izbor između toliko dobrih pesama.

Ljudi kada čuju pesmu na albumu požele da je čuju i uživo tako da nam to otežava izbor, i neke stvari moramo da sviramo jer znamo da ih publika dobro poznaje i da želi da ih čuje uživo. Bili smo dovoljno hrabri da na jednom festivalu sviramo samo pesme sa jednog albuma i to je uznemirilo publiku. Zbog toga je potrebno da kombinujemo pesme. Verovatno ćemo svirati dve nove pesme u Beogradu. Radi se pesmama koje spremamo za naš novi singl.

Prošle godine ste objavili album A Different Compilation koji sadrži nove studijske verzije starih pesama, zbog čega ste imali potrebu da ih ponovo snimite?

Bili smo u studiju i snimali pesme za naše sopstvene potrebe da bismo shvatili kako sada zvučimo. Snimili smo ih jednu za drugom, vrlo brzo, kako bi se koje setili. Ubrzo smo shvatili da već imamo dovoljno pesama za album mada nismo razmišljali o objavljivanju. Snimak koji  smo napravili se svideo našem izdavaču koji je predložio da ga objavimo kao album. On predstavlja pogled na naše pesme iz drugog ugla, jer mi ne možemo više da uhvatimo trenutak u kom smo se nalazili kada smo ih snimali prvi put, ali možemo da ih uradimo na drugačiji način. Sve je snimljeno uživo, iz prve, uz samo nekoliko dosnimavanja. I za nas je bilo korisno da čujemo snimke pesama koje toliko dobro znamo u drugačijim verzijama. Ali sada kad smo to uradili vreme je objavimo nešto novo.

Prošlo je šest godina od prethodnog studijskog albuma Flat Pack Philosophy.

Da, to je dobar album i vrlo mi se dopada. Pored njega, i prethodni album koji se zvao samo Buzzcocks, zovemo ga „crni album“ zato što je omot crn (smeh) i na njemu je bilo odličnih stvari. Ovaj put idemo ka nečemu drugačijem, novi album će i dalje imati prepoznatljiv Buzzcocks zvuk, ali će u njega uneti nekoliko novih momenata. To će biti nova verzija Buzzcocksa u okviru zvuka po kom smo prepoznatljivi i neće ličiti na ostale albume. Vrlo smo uzbuđeni zbog toga. Imamo već gotove dve nove pesme koje se zovu The Way i People Are Strange Machines.

Na koji način ćete promeniti zvuk Buzzcocksa na novom albumu?

On bi trebalo da bude jedan od uzbudljivih naših albuma, imaće čudan gruv i gitarsku buku. Mislim da će gitare na njemu otići u potpuno novo područije, ali će na njemu i dalje biti klasičnih Buzzcocks ritmova. Biće tu mnogo pesama koje i dalje mogu da se razviju u mnogim pravcima, ali znaćemo pouzdano tek kad odemo u studio jer se stvari svakodnevno menjaju. Nešto što nismo primetili ranije uvek iskoči kao kada ugledate nov detalj na slici za koju ste mislili da je dobro znate. Pronaćićemo način da drugačije uradimo stvari. Postoji dobra atmosfera u bendu kada je reč o tome. Nadam se da ćemo doći do nečeg neverovatnog. Flat Pack Philosophy je koristio klasične muzičke sastojke po kojima smo poznati. Pre tog albuma smo imali period gde su gitare bila agresivnije što je bilo malo drugačije od melodičnijih Buzzcocks koje poznajemo. Sa Flat Pack smo se vratili na muziku po kojom smo poznati, muzikom sa harmonijom u osnovi.  Ali, spremamo mnogo novih pesama za album i videćemo kako će ispasti, težimo da zvuči malo eksperimantalnije i revolucionarno na neki način. 

Radujemo se što ćemo vas ponovo videti, kao i novim pesmama i albumu. Hvala što si nam posvetio vreme. 

Radujemo se što ćemo doći kod vas i dobro je što publika kod vas ima dobar muzički ukus i poštuje Buzzcocks. Bili smo odlično primljeni prošli put i stvavrno se radujemo što ćemo ponovo da vas prodrmamo kada dođemo opet.