petak, 13. april 2012., 18:18

Šta imaju zajedničko kragujevački Fitnes, off projekat braće Furunović iz Popečitelja i mlad indie bend iz Varaždina Vlasta Popić? Pa ne mnogo toga, recimo da sviraju gitaru, bubanj i bas, toliko. Ali imaju zajedničkog izdavača, reč je o kragujevačkom SKC-u. Međutim, koliko bi bilo smislenih koncerata ako bi njihovi programi bili zasnovani na žanrovski neprofilisanim izdavačima?

Miloš Trifunović

Foto: Stanislav Milojković

Zato i ne čudi avetinjska praznina prostora KC Grada sat vremena nakon najavljenog početka koncerta. Desetak ljudi, a od tog broja sigurno je jedan deo tu po dužnosti. Za bend kakav je Vlasta Popić koji je osvojio mnoge simpatije širom ex-Yu ali se nije još ukorenio kod nas, ovo je bila prilika za adekvatno predstavljanje publici kao i promociju odličnog albuma Za očnjake. Možda bi potencijalna publika došla da nije morala da plaća duplo za onaj drugi bend koji ne želi da čuje, ali izgleda da je i promocija događaja izostala.

Ipak, umesto da čekaju beskonačno da dođe dovoljan broj ljudi, Vlasta Popić hrabro izlaze na scenu. Ali nema tragova razočarenja, ovaj mladi trio deluje razbarušeno, opušteno i nepretenciozno, gotovo slekerski, nimalo kao pop zvezde u nastajanju. Predstavili su pesme sa debi albuma, verovatno sve, dok je prvi deo koncerta obeležen energičnijim numerama koje i uživo zvuče uverljivo i snažno. Jednostavne ali fokusirane pesme, odlučno prženje bez virtuoznosti niti spektakularnih deonica, Vlasta Popić predstavlja pank za generaciju muzički stasalu u poslednjih deset godina. Ali ima tu i obrta, u sredini koncerta, radi dinamike su tu i one sporije pesme kao Djeca, koja je možda bila i vrhunac koncerta, i Promjena. Iako nervoznog zvuka, izlomljenih gitarskih linija, namerno disharmonični dočaravajući teskobu, Vlasta Popić su na bini statični i ne komuniciraju sa publikom osim putem muzike. Energija koja se može porediti sa Repetitorom ovde ipak ne ide preko granice muzike u sportsku aktivnost u kojoj se traži sve jače, sve glasnije, itd. Možda bi i bilo drugačije da je bilo više od tridesetak ljudi i da se stvorila kritična masa. Ali i ono malo ljudi obezbedilo je dobar prijem i trebalo je samo malo da se razbije led i stvori prava atmosfera. Uz adekvatnu domaću podršku čini se da Vlasti Popić tek predstoji prava promocija u Beogradu.

Zatim dolaze Fitnes, sastav publike se donekle menja, makar u prvim redovima koji postaju rezervisani za one koji su došli zbog njih. Instrumentalni rok, neumornog ritma, bezbrojnih gitarskih deonica i rifova koji braća Furunovići sa lakoćom izvode imaju u sebi dosta supstance mada u situaciji praznog kluba i nakon Vlaste Popić deluju nekako van konteksta. Isto bi bilo i da je redosled bendova bio različit. Uz to, Fitnes svoju meštavinu roka, bluza, fanka, pa i dalje po koje etno solaže kao u Popečitelja, izvodi nametljivo i svirački vrlo čvrsto i pouzdano, spremni da pokrenu masu. To je sve u redu pod uslovom da je masa koju treba zagrejati tu. Ovako pozivi publici da priđe bliže bini nisu mogli da urode plodom, zvuk je ionako bio preglasan jer nije bilo publike da ga upije. Pored toga i bas gitara je bila preglasna, svojim distorziranim linijama potopivši gitaru koja je mogla samo na trenutke da ispliva iako je imala svašta da pokaže. Bio je rizik za sluh prići bliže jer je on ionako već načet nojzom Vlaste Popić, tako da su desetine u sali samo mogle da pocupkuju sa bezbednog mesta. Stiče se utisak da Fitnes imaju svoj profilisan zvuk, drugačiji od Popečitelja, i dalje dovoljno pokretački, ali da on zahteva adekvatne uslove da bi mogao da stvori pravi efekat. I tako se nakon dva sata, koliko su ukupno trajali nastupi, ovo čudno veče završilo i svi su mogli da izađu napolje i u tišini čuju kako im zuje uši.