subota, 14. april 2012., 18:51

Božidarac je ponovo na mapi koncertnih prostora Beograda. Obilujući događajima, kao što je serijal „Vračar rocks“, Božidarac poslu pristupa ambiciozno, i svakog petka predstavlja po tri benda u celovečernjem koncertu. Dok drugi pokušaji da se nakada bitni prostori, poput Dadova, ponovo ožive nisu bili dugog veka, zamah Božidarca stvara utisak da bi stvar mogla da potraje malo duže. Prostor je obnovljen, sa dekorom punim starih reklama iz slavnih vremena socijalizma, i izgled sale namerno je ostavljen tako da podseća na zlatno vreme Božidarca.

Miloš Trifunović

Foto: Stanislav Milojković

Početak je najavljen za 20 sati, što je za ovdašnje koncerte relativno rano, pa je većina ljudi to pročitala kao 21 čas, tako da se Božidarac vrlo sporo punio i koncert je zaista počeo tek oko pola deset. Prvi su svirali Splins, za mnoge verovatno nepoznato ime, mada mogu prepoznati neke članove Virvela, ali reč je ipak o veteranima alternativne scene. Svojevremeno je Splins bio bend koji je zvuk gradio na američkoj alternativnoj rok muzici osamdesetih, a vremenom se sve više osećao uticaj kantautora i amerikane. Škakljivo iskreni do neprijatnosti, ogoljeni, osećajni, ali zaista, a ne iz stilskih preferencija ili kakvog Weltschmertza... Splins vraćaju emotivnost i žestinu kao bitne komponente muzike. Oni koji ih se sećaju, a takvih je juče bilo, dobro su dočekali ovaj povratak nakon godina pauze. Splins su svirali uglavnom nove pesme sa još uvek neizdatog drugog albuma (a na koji se već skoro pola decenije čeka). Na kraju je izbio spektakl kada su svirali pesmu Muvanje koja je ujedno bila i jedina pesma sa prvog albuma koju su izveli. Muzika je sa godinama postala kompleksnija i sporija ali izgleda da Splins mogu da nađu publiku, pogotovo što nema mnogo predstavnika ovakve vrste muzike kod nas.

Zatim, pred nešto više publike nastupaju Bitipatibi. Napokon u ustaljenoj postavi i sa novim fokusom, ovaj bend kao da tek sada ima priliku da naplati ceo dosadašnji trud. Suptilna, spora, hipnotička, psihodelična muzika uz koju se može lagano plesati ili makar samo njihati, bio bi uopšten opis njihovog zvuka. Pod uticajem post rocka podjednako kao i bendova poput Mazzy Star, četvoročlana postava predvođena pevačicom i klavijaturistkinjom Unom je bend čiju intimnu psihodeliju treba slušati strpljivo. Ali u velikoj sali Božidarca, punoj vlage, i sa zvukom koji nije bio idealan čini se da nije ispalo sve kako je trebalo da bude. Udaljenost Une od publike je bio dodatni faktor, a velike pauze između pesama su razbijale koncentraciju. Međutim, sve u svemu, od space uspavanki, preko čudnijih i eksperimentalnijih momenata, bend je pridobio dovoljno podrške, ostaje samo da pričekamo bolje okolnosti da ih čujemo kako treba.

Na kraju su nastupili i Autopark, i u tom trenutku publika, koja je inače bila šarolika (i mladi i stari, dobar deo muzičke scene, kao i novinari) već je pristojno ispunjavala salu. Od svega prikazanog Autopark je zvučao najviše kao klasičan rok bend, iako je indie pop koji sviraju nešto što nije baš prisutno na domaćoj sceni. Svojim statusom Autopark nikad nije sasvim pripadao mejnstrimu, iako je isuviše upeglanog pop zvuka da bi pripadao negde drugde. Ipak, oni danas imaju svoju fanovsku bazu što se i u Božidarcu potvrdilo. Olja Lakićević i dalje je centralna tačka benda, čija dramatika na stejdžu igra glavnu ulogu, premda pokazuje sve više i opuštenost kroz komunikaciju sa publikom. Bez obzira na afinitete mora se pohvaliti sposobnost da se pesme uživo prožive, a da to ne izgleda isforsirano, naročito ako je reč o nekome ko se time bavi duže vreme. U stvari, u odnosu na sadržaj pesama i naglašenu dramatičnost i melanholiju, opuštenost na bini ali i u publici dala je neku preko potrebnu distancu i predah. Jer, Autopark može da ostavi utisak kao da previše ozbiljno doživljavaju sebe, jer, ipak, nije cool otvarati dušu tek tako. Kako god, ukusi su različiti, a u tom trenutku stvari su delovale na mestu. Bend je zvučao prilično sigurno, iako je zvuk kao i pre toga ostao malo tiši nego što je trebalo. Kao glavni bend večeri, Autopark su svirali duže od sat vremena i predstavili set u kom su dominirale pesme sa poslednja dva albuma, od kojih Autopakao predstavlja neku vrstu prekretnice u zvuku, mada uživo to ne dolazi toliko do izražaja.

Sve u svemu, prilično bogat program za samo jedno veče, skoro tri sata muzike od tri interesantna imena od kojih neka tek čekaju pravu afirmaciju. Da nije bilo tehničkih problema veče je moglo da prođe besprekorno, ovako, može se reći da je potrebno malo bolje ozučenje tako da bi Božidarac pokazao pun potencijal kao koncertno mesto.