petak, 4. maj 2012., 14:02

Peasant, sastav koga je pri prošloj poseti Beogradu činio samo Damien DeRose, vratio se s celim, novookupljenim bendom, čiji basista je (na gitari) nastupao kao predgrupa Former Belle a kao lokalne goste iznenađenja imali smo priliku i da čujemo Vladimira Kolarića Koleta i Roberta Telčera kao ogoljenu verziju Velikog prezira (ili pak proširenu Izgubljenog vikenda). Sve sveže, drugačije i pomalo neočekivano, sem odziva publike (da li se i dalje zove publika ako nije prisutna?)

Zorana Josipović

Jedna reč, na čiji se nedostatak danas mnogi žale, mogla bi da opiše sve ono što smo imali priliku da slušamo i gledamo sinoć u klubu Gun - iskrenost. Jer kako drugačije opisati premorene Kolarića i Telčera koji daju sve od sebe bez obzira što su polovinu malobrojne publike činili njihovi poznanici i rodbina. Prisnost između ova dva muzičara, koja lako može da promakne posetiocima koncerata Velikog prezira, sinoć je postavila atmosferu za dalji tok koncerta. Jedino što se imalo zameriti ovom domaćem uvodu u veče je što su izostale nove pesme, makar one bile u vidu skica ili najava, jer ih je i publika svakako željna.

Nakon već uveliko potvrđenih i samouverenih Koleta i Roberta na binu stupa sićušni, nervozni, spazmatični Bruno Džozef tj. Former Belle. Tek što je otpočeo svoj nastup, drugarica mi kaže: „Neko je slušao Bright Eyes.“ Ne znam ni da li je cela prva pesma prošla i već smo odustale od automatskog davanja prednosti Konoru Oberstu u ovim poređenjima zahvaljujući što Brunovom, hm, bolno iskrenom nastupu, u kom je ispod sve te nervoze bilo nemoguće promašiti šarm, što iznenađujućoj veštini kojom barata gitarom, ali i svojim glasom. A pesme, kantautorske minijature pravo iz mladog srca, koje bi povremeno da zaurla i koje stvara tekstove kakvi još dugo nakon koncerta odzvanjaju. A tako je mlad i poput nekog nevinašceta...

Prošli put je Peasant uplašeno sam svirao svoje tužne folk-pop pesme i srećom se ponovo vratio, pred sigurna sam istu onu publiku koja ga je onda (septembar 2010.) s oduševljenjem otpratila, tako je i sinoćna publika ostala u nadi da ćemo i Former Belle-a nekada ponovo čuti...

A Peasant je u međuvremenu, tačnije prošlog meseca izbacio novi album - „Bound for Glory“, sa kojeg su se uglavnom ređale pesme sinoć. Nošen dragim mu sećanjem na svoj prošli nastup u Beogradu, Damien je opušteno i s osmehom otpočeo svoj nastup, kao da, poput Koleta, nastupa pred starim znancima, što je naravno publika zdušno prihvatila i već na trećoj-četvrtoj pesmi „The End“ horski je pevala „Are you alone tonight?“ Bend je okupio neposredno pred turneju, pa je starije pesme izvodio sam, tako da smo mogli da uživamo u svim verzijama njegovog talenta. Damien ima ne prelep ali solidan glas, koji prelazeći iz šapata u falseto savršeno iznosi pesme i stihove koje je mlađani DeRose zamislio. Kao što već nekoliko puta pomenuh - publike je bilo malo, ali to kao da je imalo i pozitivan uticaj na bend, jer sve i da Peasant postane veliki, kako mu naziv albuma obećava, neće biti za njega nastupi u arenama i halama, već mali zadimljeni klubovi u kojima posle nastupa puši s posetiocima, uz pivo prepreda o tome da li bolje zvuči s bendom ili sam i kasnije na svojoj fejsbuk strani piše da je bilo so fun.