subota, 12. maj 2012., 17:59

Nakon devet godina, Tindersticks su ponovo došli u našu zemlju - ovog puta u Novi Sad - i koncertom u Pozorištu mladih još jednom pokazali zašto važe za jedan od najznačajnijih indie rock bendova na planeti (a verovatno i šire).

Danijela Jakobi

Foto: Ivana Dubajić

Već oko pola devet ljudi su počeli da se okupljaju ispred Pozorišta mladih, da bi postepeno punili Veliku salu, u kojoj je na kraju mesta ostalo još samo za sedenje na podu ili stepenicama. Kako to i dolikuje pozorištu, koncert je počeo sa svega desetak minuta zakašnjenja kada je na binu izašao francuski muzičar Thomas Belhom, koji je ovom prilikom promovisao svoj novi album “Rocephine”. Ovaj „čovek predgrupa“ jeste one man show ali zatvorenih očiju to ne bi smo znali – u pitanju je multiinstrumentalista u pravom smislu te reči – počevši od akustične gitare koju sempluje da bi mogao da se posveti drugim instrumentima, preko bubnjeva, perkusija i klavijatura do naravno vokala (ako ljudski glas smatramo, kako kažu, najsavršenijim instrumentom). Sjajan zvuk instrumenata, začinjen njegovim pevanjem na mekom francuskom jeziku (idealnom za ovakvu vrstu muzike) razlivao se salom poput beskrajne melodično-ritmične mantre, priredivši divan polučasovni uvod u ono što smo čekali...

Nakon pola sata pauze, potrebne da se namesti bina, malo iza 22 časa izlaze Tindersticks, propraćeni aplauzom i počinju sasvim lagano, (neočekivano) pesmom koja nije sa novog albuma – „Blood“. Nadrealnoj atmosferi njihove muzike, u savršenoj usklađenosti instrumenata predvođenoj Stejplsovim teškim, dubokim vokalom, koji verno prati i naglašava potpuno drugačiji prateći vokal basiste, osim odličnog ozvučenja doprinosilo je i diskretno svetlo u nijansama od blago ružičaste, preko plave i žute do crvene, naravno sve to uz vrhunske instrumente i jednako vrhunsku izvedbu, kao i prefinjeno, odmereno korišćenje efekata. Ceo prostor je ispunjavala tolika doza romantike (u najpozitivnijem mogućem smislu te reči) da bi smo ovim ljudima u kosmičkom brodu zvanom Tindersticks poverovali i ako bi nam rekli da je Mesec od kristala, pogotovo kada kroz etar počnu da se prolamaju razvučeni zvuci gitarskog gudala e-bow.

Tek dvadesetak minuta kasnije, tačnije od četvrte pesme, krenuli su sa novim albumom „The Something Rain“ – i tada je konačno počeo perfektni uvod prve stvari. Naravno u pitanju je „Chocolate“, koja nas je kroz repetitivni zvuk akustične gitare, propraćene naglašavanjem električnee gitare na chorusu i recitativno izlaganje, povela u nepoznate dimenzije kroz tunele crvenih spot reflektora, razvijajući dinamiku da bi zatim eksplodirala uz saksofon i na kraju, naravno, gromki aplauz. Usledio je definitivno naj, naj hit sa novog albuma - „Show Me Everything“, koja je, zahvaljujući specifičnom gitarskom rifu, svojevrstan omaž grupi Hot Chocolate, tačnije njihovoj čuvenoj pesmi „Emma“.

Nastavivši dalje sa ređanjem pesama sa novog i starih albuma, kao što su „This Fire of Autumn“, “A Night So Still”, “I Know That Loving” i “Slippin’ Shoes”, Tindersticks su nam definitivno pružili najrealniji dokaz da bend ne mora da skače po bini i koristi duplu bas bubanj pedalu i večito uključenu distorziju da bi proizveo toliku količinu energije da čulima i mozgu preti opasnost da eksplodiraju, ili pak da po svaku cenu brblja koješta tokom koncerta da bi ostvario komunikaciju sa publikom – jer muzika je univerzalni medij za komunikaciju.

Zatim Stejpls uzima akustičnu gitaru i najavljuje da će sada svirati poslednju pesmu za večeras (mi se nadamo da je to samo šala) i kreće divna „Come Inside“ - kroz salu se prelivaju zvuci klavijatura i gitarskog chorusa, povremeno prosijavaju zvuci kristala, završno sa sjajnim solom na saksofonu. To nije bila poslednja pesma večeri, ali bend je, propraćen ovacijama, napustio binu, da bi se, prizvani aplauzom, vratili i na bis odsvirali “4.48 Psychosis”, “Tiny Tears” i “Cherry Blossoms”.

Tindersticks ponovo napuštaju stejdž, cela sala je sada na nogama - tapšanjem, skandiranjemi i na kraju lupanjem nogama po podu priziva bend da se vrati, što su i učinili, da bi Stejpls kratko rekao “Putovali smo 25 sati da bi stigli ovde, a vi ste učinili da je to vredelo, hvala vam”. Pesma koju smo čekali – “Medicine” – ubrzala je spori tempo prethodnog bisa, da bi se od nas definitivno oprostili sa “Goodbye Joe”, poslednjom na novom albumu i poslednjom za to veče.

Bio je to koncert koji ćemo dugo pamtiti kao delić jedne divne majske večeri zato što nam nam je, odvojivši nas na dva sata od svakodnevne realnosti, ulio beskrajni optimizam u svaku poru života.