subota, 19. maj 2012., 15:34

Neformalna i opuštena promocija split kasetnog izdanja Man Zero i Threesome.

Miloš Trifunović

Foto: Stanislav Milojković

BIGZ je već duži niz godina mesto na kome je koncetrisana muzička scena Beograda, o čemu se već naveliko snimaju dokumentarni filmovi. Nekadašnja štamparija a danas zgrada čija je lavirintska unutrašnjost ispunjena prostorijama za vežbanje u kojima verovatno stotine bendova imaju probe sve više postaje i mesto na koje se može uveče izaći radi koncerta. Sva je prilika da svako veče može da se prisustvuje nečijem nastupu čak i ako odete nasumice. Pored toga, prostori koji funkcionišu kao klubovi tamo nemaju problem sa novim zakonskim ograničenjima koja su otežali funkcionisanje velikog broja mesta za izlaske u centru.U

 jednom od većih koncertnih prostora, koji se samoočigledno zove BIGZ scena, bendovi Threesome i zagrebački Man Zero su imali promociju split kasetnog izdanja. Kaseta sadrži po tri pesme od svakog benda i u vrlo je ograničenom tiražu. Kasetu ipak nismo uspeli da vidimo jer, kako su objasnili kasnije članovi Man Zero, paket je otišao na pogrešnu adresu.

Prvo su džentlmenski nastupili domaći Threesome. Publika je bila zatečena u hodniku ispred, pošto je jedan od običaja koji važi u celom BIGZu da dobar deo ljudi uvek više voli da priča i stoji u hodniku nego da bude u zagušljivim i proključalim klubovima. I tako je i sada publika sa malim zakašnjenjem počela da ulazi u klub. Od početka pa do kraja Threesome
pokazuju da su svesni da nemaju kome da se dokazuju, svirački besprekorni, stilski čvrsto definisani kao surf bend sa savremenim uticajima i hard core žestinom, oni već imaju i publiku i svoje mesto koje im zasluženo pripada. Pošto su
relativno nov i već popularan bend, prava je sreća prisustvovati njihovom koncertu u ovako manjem i intimnijem prostoru, pa još i sa popularnom cenom karte.

Beskonačne solaže, vrtoglavi tok pesama u neprekidnom kretanju, pesme Threesomea su muzički rolerkoster koji bi na vrhuncu trebalo da izmami par vrisaka. Naravno, mnogima će nedostajati glas, pošto su oni instrumentalni bend, i za surf kao žanr treba imati istančan sluh da vam ne bi sve zvučalo isto. Publika je uživala mada je ipak ostala na izvesnoj distanci
umesto da se pribije ispred bine. Bendu kao da fali nešto što bi publiku u tom smislu otkravilo. Osim starih, bend je predstavio i nekoliko novih pesama, a u drugom delu koncerta bendu se priključio i novi član, Bojan (iz Lula Mae) na
klavijaturama, koje su dodatno začinile atmosferu svojim orguljaškim zvukom. Nakon svega nema nikakve dileme da je Threesome čvrst i u sebe siguran bend, jedino je pitanje da li će sada promeniti ime u Foursome?

Man Zero su potom u nešto malo manje punom klubu i sa već po malo rasutom publikom produžili gde su Threesome stali. Ovaj zagrebački post-rock instrumentalni sastav postoji već više od decenije i iza sebe ima jedan album. Man Zero su
pružili nešto sasvim drugačije, jer umesto kraćih i bržih pesama oni sviraju dugačko i sporo razvijajući pesme od početnih tiših i tmurnih uvoda, preko slatko-kiselih promena u sredini, do noise krešenda u završnicama. Ritam sekcija svira često
izlomljeno uz težak zvuk basa podsećajući na neke od math-rock veterana. Ipak, kad se dodaju dve gitare koje uporno soliraju i kreću se kroz bogati opseg tema sve zajedno više liči na melodične Mogwai.

Bilo je prisutno sasvim dovoljno fanova ovakve muzike i onih koji su uživali u ovakvom zvuku. Čak i takvom sirovijem rokenrol mestu i nakon mnogo piva, ostalo je nešto koncentracije da se isprati i ovaj koncert koji je zahtevao malo više pažnje na strani publike. Man Zero su pokazali kvalitet, dugačke pesme nisu ih činile napornijim za slušanje već su zapravo bivale sve interesantnije kako su odmicale u svojoj vožnji. Ipak, zvuk koji imaju Man Zero već zvuči po malo staro i previše poznato, kao što je i post rock kao žanr ušao u šablone iz kojih već neko vreme ne može da produži dalje. Sasvim prijatno i nekako nepretenciozno veče je tako završeno kroz podužu mikrofoniju i igranje sa efektima članova benda, nakon čega je publika mogla ponovo da se razmili po hodniku ili drugim mestima svuda naokolo.