nedelja, 3. juni 2012., 14:40

Poslednje veče Mikser festivala pokazalo je da se najzanimljivije čuvalo za kraj.

Miloš Trifunović

Foto: Stanislav Milojković

Drugi vikend Mikser festivala je takođe imao bogat muzički program, iako, izuzev Goribora u petak, nije bilo imena koja su dovoljno popularna da bi okupila velike mase kao prethodnih godina. Ovogodišnje izdanje koje je, čini se, bilo nešto skromnije, ponudilo je i neka zanimljiva strana imena, što je nedostajalo ranijih godina. Osim toga, koncerata je bilo na raznim lokacijama, bendova raznih profila i žanrova. Ako zanemarimo konfuzan sajt na kome je potraga za informacijama ličila na detektivski posao, kao i visoke cene pića, sve je u stvari bilo smislenije nego prethodnih godina i festival se nije oslanjao toliko na mejnstrim domaća imena da bi se privukla masa.

Margita je mrtva su nastupili na maloj bini pokraj Save, pomalo izolovanoj od centra događaja. Za Margitu, govorilo se, ovo je poslednji koncert nakon čega prestaju sa radom. Tako je najavljeni dvosatni set trebalo da bude adekvatan oproštaj od ovog niškog benda, koji postoji već dugi niz godina, egzistirajući u okvirima male, ali posvećene, domaće elektro-darkerske scene.

Teško je bilo povući razliku između DJ seta i koncertnog nastupa ovog dvočlanog benda. Za početak, ovaj dvojac na bini deluje opušteno i neformalno. Svedeni minimalistički elektro zvuk, moglo bi se reći retro futuristički, lako odaje svoj kod i suptilno poziva na ples. Vokali su u mnogim pesmama bili provučeni kroz vokoder, pa smo tako propustili da čujemo ono što je u ovoj muzici zaista subverzivno i provokativno, a što se lakše uočava na zvučnim zapisima. Osim gej teme iz filma Dečko koji obećava u elektro ruhu, koja je najviše oduševila publiku, makar tokom prvog dela koncerta vokali su bili nejasni. Pa ipak, reklo bi se da je atmosfera bila na zavidnom nivou, iako bez spektakla niti želje da se isti dogodi, dok je većina publike bila već upoznata sa ovim bendom.

Sa druge strane bloka, na velikoj bini kod stovarišta u isto vreme su nastupali Bitipatibi. Psihodeličan zvuk sa karakterističnim ženskim vokalom i podjedanko narkotičkom i nevinom poetikom nije se promenio od nekih njegovih skorijih živih izdanja, iako je primetno da deluju daleko sigurnije na sceni. Obzirom da su imali nastup sa moćnim ozvučenjem i pred zavidnim brojem publike koja ih sve bolje poznaje, reklo bi se da su iskoristili ukazanu priliku.

Sledeći su nastupili bruklinski doseljenici u Los Anđeles, High Places. Njihova apstraktno plesna pop muzika, na granici je između eksperimenta. Muško-ženski duo, u kome je treba li reći, devojka zadužena za vokal, ima već tri albuma iza sebe. Nakon solidna dva albuma i nekoliko izvanrednih pesama, naredni, Original Colors, kao da je prošao nezapaženo. Ovom prilikom se i publika malo proredila jer nema sumnje da su kod nas veoma malo poznati.

Ono što smo imali priliku da čujemo na Mikseru ipak je bilo nešto novo od ovog benda. Ovaj put bez gitare, već samo putem elektro instrumenata i pomagala, muzika High Places se još više oslanja na ritam koji se ponavlja. Muški deo benda će sve vreme neumorno udarati drum pad na već postojeću matricu ritma, usložnjavajući ga, ali i dalje ga držeći u monotonoj postojanosti. Vokal pevačice Mary Pearson deluje vanzemaljski i avetinjski u svojoj udaljenosti i odsustvu afekta, dok na strani muzike melodiju čine sintetički zvuci i semplovi koji se pojavljuju i nestaju kao u dabu. Ima tu plesnog potencijala, što su prvi redovi osetili, i one aranžmanski punije pesme su bile istovremeno i komunikativnije. High Places su zadali niz zagonetki za nepripremljenu domaću publiku, koja je morala biti brojnija ako se ima u vidu inovativnost benda i besplatan nastup.

Chad Valley koji je nastupio posle preokrenuo je atmosferu. Nasuprot ledenim pejzažima High Places, njegova muzika puna je svetlosti i topline, ushićenja i radosti. Za razliku od minimalizma ovih prvih, nesumnjivo snažan pop senzibilitet izlazi na videlo, uz psihodelično vedre tonove i poletno noseći ritam,  dok istovremeno peva egzaltiranim glasom. Impresivno je koliko bogatih aranžmana tu ima sa jednim čovekom na sceni. Iako je drugi put u Beogradu, verovatno je dobar deo inače brojne publike bio slučajno na licu mesta, ali je zato bila dobro ponesena ovim osunačnim melodijama. Precizno festivalski odmeren po trajanju, nastup se završio bez bisa, a mogao je čini se da traje i traje dok ne zaspimo sanjajući plaže. I žurke na njima.