ponedeljak, 4. juni 2012., 19:47

Nakon odličnog debi albuma koji je odlikovao jedinstveni drugačiji zvuk iz 2008. Santigold je uspela da se popne na Kilimandžaro, dobije pohvale od Jay-Z-ja, prevaziđe nedostatak inspiracije i najzad objavi i svoj drugi album nazvan "Master Of My Make-Beleive".

Ana Eraković

Mogli smo je videti prošle godine na Exit-u i nedavno na Coachella festivalu, nažalost, putem lajv strima. Pričalo se kako je M.I.A. oduševljena njenim zvukom pozvala sa sobom na turneju, a Santigold je sve vreme bežala od poređenja sa čuvenom Indijkom. Ipak, album je izašao za Atlantic Records sa par pesama koje prilično podsećaju na muzički stil M.I.A. Producentski duo Diplo i Switch odgovorni su za zvuk kako na ovom tako i na njenom debi albumu. Dobar deo pesama Santigold je napisala i sa Nick Zinner-om, gitaristom benda Yeah Yeah Yeahs, koji je svoju inspiraciju potražio u raskidu sa devojkom.

Iz ove saradnje se izrodila i uvodna pesma „Go!“ na kojoj gostuje Karen O iz Yeah Yeah Yeahs, a koja je još prošle godine prevremeno najavila ovo ostvarenje. Nažalost ovo je jedna od par pesama koju odlikuje stari prepoznatljivi Santigold zvuk koji je svojevremeno Jay-Z opisao kao „zvuk revolucije“. Među te pesme spadaju i „Disparate Youth“ - pop himna drugačijih, jedinstvenih sa tipičnim Santigold ritmovima i pokličima "we know that we want more, a life worth fighting for". Zatim „God from Machine“ u kojoj koristi poznatu latinsku poslovicu, ne bi li opisala izlazak iz blokade. „Fame“ i „Freak Like Me“ toliko zvuče kao nešto što bi M.I.A. snimila da možete da vizualizujete njen vidžejing za pesmu. „This Isn’t Our Parade“ zvuči elektronskije nego što biste očekivali od ove dame i može se protumačiti kao njeno odbijanje da podlegne mejnstrim strujama i jedna je od boljih numera. „Big Mouth“ je potpuno razočaranje čak i za najtolerantnije muzikoljupce iako se kao producenti potpisuju čuveni Buraka Som Sistema.

Naziv albuma "Master Of My Make-Believe" potiče iz ubeđenja Santigold da svako stvara svoju realnost, da bi trebalo više da se oslanjamo na svoju maštu i intuiciju i da više verujemo snovima.

Ozbiljnoj Santi White mnogo bolje stoji čak i recikliranje sopstvenih pesama, nego poskočice u stilu Maye Arulplargasm, koje su verujem više krivica producenata. Slušajući ovaj album površno i tražeći instant hitove, brzo ćete ga skloniti sa svoje plejliste i zaboraviti, ali treba mu dati šansu i poslušati ga još koji put sa više koncentracije. Santigold je odlična pesnikinja i bilo bi šteta očekivati od nje pevljive hitove sa ritmovima džungle. Ipak, u svakom momentu bih pre pustila debi nego ovaj album.